04 Jun Karton pacijenta nije samo evidencija – to je poverenje koje se gradi u kontinuitetu

Kada pacijentkinja prvi put uđe u tvoju ordinaciju, ona dolazi sa pitanjima, očekivanjima, možda i nesigurnošću. Gleda prostor, osoblje, tvoje ponašanje… ali najviše – traži znak da znaš šta radiš i da ćeš znati da je vodiš kroz ceo proces.

U tom prvom susretu možda ne kaže mnogo, ali u glavi već odlučuje – da li će da ti se vrati.

I tu počinje ono što mnogi zaboravljaju: kontinuitet.

Ne gradiš odnos samo na osmehu. Gradiš ga na tome što znaš njen prethodni tretman. Što ne pitaš iznova ono što si već čula. Što znaš kako je reagovala na preparat prošli put. Što znaš zašto je došla prvi put – i kako ste planirali da nastavite.

Sve to je nemoguće ako nemaš digitalni karton pacijenta. A još teže – ako ga vodiš samo u glavi ili na papiru.

Papir može da se izgubi. Ti možeš da zaboraviš. Ona – neće zaboraviti kako si je tretirala.

Mnoge žene danas odlaze iz ordinacija ne zato što nisu bile zadovoljne tretmanom – već zato što su imale osećaj da su bile samo još jedno ime u rasporedu.

I ne moraš da napraviš grešku. Dovoljno je da zaboraviš detalj koji je za nju bio važan.

Ako je prošli put rekla da ima osetljivu kožu – a ti to ovog puta ne uzmeš u obzir.
Ako je došla treći put – a ti pitaš da li joj je prvi put.
Ako ne znaš da je već koristila određeni tretman – i ponudiš joj isto bez prilagođavanja.

To nisu tehničke greške. To su emocionalni propusti. I to klijentkinje osećaju.

Karton nije administracija. To je tvoj alat za razumevanje.

Pravi sistem ti ne treba da bi „vodila evidenciju“. Treba ti da bi znala sve što je važno – onda kada ti je najpotrebnije.

Da vidiš kompletnu istoriju tretmana.
Da znaš kako je reagovala na koji preparat.
Da znaš koliko često dolazi i kada bi trebalo da joj se ponovo javiš.
Da znaš da li je neko od zaposlenih već radio sa njom i kako je iskustvo proteklo.

I da sve to imaš na klik – bez prepisivanja, traženja, otvaranja fascikli.

Jer kada imaš informacije, možeš da donosiš bolju odluku. A kada donosiš bolju odluku – ona to vidi i oseća.

U ordinacijama koje grade poverenje, karton nije dokument. On je oslonac.

U takvim ordinacijama – klijentkinja zna da nije zaboravljena.
Zna da je neko vodi. Zna da neko prati. Zna da nije „nova“ svaki put.

I zato se vraća. Zato šalje prijateljice. Zato ostaje godinama.

Zaključak: Kad ne znaš šta si radila prošli put – gubiš priliku da pokažeš da ti je stalo.

U današnjem svetu, gde svi imaju izbor i očekivanja su velika, ti ne možeš da gradiš lojalnost na intuiciji.

Treba ti sistem.

Ne da ti oteža rad. Već da ti omogući da radiš kao profesionalka – dosledno, pažljivo, sigurno.

Jer ona koja zna – uvek dobije više poverenja od one koja se oslanja na sećanje.