Misliš da će ti softver zakomplikovati posao? Možda već radiš na teži način.

Nije problem u softveru.

Problem je u onom prvom koraku – u odluci da promeniš način na koji radiš.

Jer sada, kakav god sistem da koristiš, znaš kako funkcioniše. Nije možda idealno, troši ti više vremena nego što bi želeo, ali znaš kako stvari stoje.

I onda neko dođe i kaže – „Pređi na softver, biće ti lakše.“

I prva misao koja ti prođe kroz glavu nije – „Super, jedva čekam!“

Nego – „A da li će stvarno biti lakše?“

Jer promena ne deluje kao olakšanje. Prvo deluje kao dodatni posao.

Uvođenje softvera zvuči kao učenje nečeg novog. Kao prelazak sa nečega poznatog na nešto što još ne znaš kako funkcioniše. I nije ti do toga. Imaš dovoljno obaveza i ovako.

I tu većina ljudi stane.

Nastave da rade kako su i do sada, jer ih misao o promeni više umori nego sam rad.

I tako dani prolaze, problemi ostaju isti.

Ali da li je stvarno komplikovanije – ili samo tako deluje?

Razmisli o svim promenama koje si napravio u svom poslu.

Prvi put kad si morao da organizuješ tim. Prvi put kad si razmišljao o cenama. Prvi put kad si uveo neku novu uslugu.

Svaka promena u početku deluje komplikovano. Svaka deluje kao dodatni posao. Ali ne donosi svaka dodatni haos – neke ti kasnije olakšaju život.

Isto je i sa softverom.

Ako si ikada pomislio da bi uvođenje softvera otežalo stvari, zapitaj se – šta ti sad otežava rad?

Šta ti oduzima najviše vremena?
Gde najčešće dolazi do grešaka?
Na šta se stalno vraćaš jer moraš ručno da ispravljaš?

Jer softver nije tu da te optereti. Softver je tu da preuzme ono što te sada koči.

Ne menja se tvoj posao. Menja se način na koji obavljaš stvari koje već svakako moraš da radiš.

A pitanje nije da li možeš bez toga. Možeš. Ali koliko te to košta u vremenu i živcima?

Da li ti je stvarno lakše ovako?

Većina ljudi nije protiv promene. Samo nisu sigurni da će im doneti ono što im treba.

Zato odlažu. Zato čekaju.

Ali dok razmišljaju, opet dolazi do duplih zakazivanja. Opet prepisuju termine iz sveske u telefon. Opet se muče s računima.

I opet, svaki put kada pomisle da bi trebalo nešto da promene, zaključe – nemam sad vremena za to.

Ali pitanje je – kada ćeš ga imati?

Jer sat vremena sada može ti uštedeti deset sati mesečno.

A godina dana čekanja znači još godinu dana gubljenja vremena.

Promena nije problem. Problem je ono što se dešava ako ostaneš na istom.

Softver nije nešto što uvodiš zato što ti je dosadno i hoćeš da se igraš novim sistemima.

Uvodiš ga jer ti sada posao uzima više vremena nego što bi trebalo.

Jer sada moraš da pamtiš stvari koje možeš da vidiš na ekranu za pet sekundi.

Jer sada moraš da popravljaš greške koje ne bi ni nastale da su sve informacije tačne i organizovane.

Jer sada trošiš previše vremena na administraciju, a premalo na ono što je suština posla – rad sa klijentima, razvoj salona, kvalitet usluge.

I to je ono što moraš da odlučiš.

Da li želiš još jednu godinu u kojoj ćeš ponavljati iste probleme?

Ili ćeš napraviti prvi korak ka tome da ih više ne bude?